Изложба je посвећена Чети писаца, али у ширем значењу тих речи. У оквире ове изложбе неће ући само оних 80 писаца који су се у јесен 1941. упутили на ратиште да бране Москву, него и сви совјетски писци, који су се борили за отаџбину са пером у рукама, a неретко и митраљезом, писци који су пружали отпор гебелсовој пропаганди, који су оставили своје родне куће и породице, како би завршили у евакуацији, који су погинули пред Москвом, Стаљинградом или Кенигсбергом, писци који су се смрзавали у опкољеном Лењинграду и они, који су дошли до Берлина, како би видели тријумф и посведочили победи совјетских трупа.
На десетине новина je свакодневно објављивало совјетским грађанима најновија дешавања. Шпалте нових бројева новина „Правда” сваке ноћи достављане су у опкољени Лењинград, како би његови становници могли да прочитају нови број у исто време, када и Московљани. Сваки дан у Москви, Лењинграду и Самари били су лепљени плакати „Окна ТАСС”, путем радија je преношен преглед премештања совјетских и противничких трупа, фронтовске редакције новина су пуштале у етар и штампу бројеве у теренским условима.
Хиљаде репортажа, бележака, обраћања и прогласа чинили су целовиту информациону слику, која je подизала борбени дух бораца, али и обичних људи. У делима насталим крајем четрдесетих година и посвећеним Великом отаџбинском рату, још увек се могла чути радост победе. Већ кроз неколико година (педесетих година двадесетог века) у делима радост замењују туга и замишљеност. У новим приповеткама и романима о рату на првом месту није победа над непријатељем, већ сам војник, његова свакодневица, његов унутрашњи свет. У делима се досеже потпуно друга психолошка дубина текста. Појављују се нови писци: Виктор Њекрасов, Васиљ Биков, Константин Воробјов, Јуриј Бондарев. Познате су речи В.В. Бикова: „Сви смо ми изашли из `Ровова` Њекрасова”, које говоре о почетку нове етапе поимања минулог рата, пре свега, као велике људске трагедије.
Изложба се састоји из два дела. Први део представља основне путоказе. Ha неким плакатима су представљене кључне тачке, које дају основни хронолошки преглед ратних дешавања. Са њима се преплићу и судбине писаца који су учествовали у њима. Писаца je представљено мало, само 16. Задатак ове изложбе није у томе да представи све писце који су били на фронту (што je и немогуће, јер их je било неколико стотина), него да осветли подвиг совјетских писаца. Kao допуна послужиће три плаката посвећена фотографима: Сергеју Струњикову, Јакову Рјумкину и Виктору Тјомину, из чије перспективе ми и данас можемо да видимо ту жалосну, али уједно и јуначку страницу историје наше земље.
