БЕОГРАД, 23. фебруара. /Корр. ТАСС Павел Бушуев/. Историјска документа из Другог светског рата везана за обнову стратешке инфраструктуре Југославије – Панчевачког моста преко Дунава, уручио је српском истраживачу из града Панчева, председнику Друштва српско-руског пријатељства «Словенска унија» Роберту Ресановићу, војни аташат при амбасади Русије у Србији.
Церемонија примопредаје обављена је у оквиру свечане манифестације посвећене Дану браниоца отаџбине у Парку ослободилаца Београда, где су сахрањени војници Црвене армије и југословенски партизани.
Пуковник Владимир Биков, помоћник војног аташеа Руске Федерације, рекао је за ТАСС да је скинута тајност докумената из Централног архива Министарства одбране Руске Федерације о јединицама Црвене армије које су учествовале у обнови стратешког објекта за Београд – Панчевачки мост, и да су предати српским истраживачима на проучавање. Пакет докумената укључује борбени дневник 16. одвојеног железничко-мостовског батаљона 1. гардијске железничке бригаде од јула 1942. до децембра 1946. године, технички извештај 16. железничког батаљона за новембар 1945. године, као и историјске податке 26. одвојеног грађевинског и пружног батаљона од јула 1942. до фебруара 1947. године.
Заузврат, Роберт Ресановић се захвалио руској амбасади и војном аташату на уступљеним документима. „Дуги низ година истражујемо историју ослобођења Југославије од стране совјетских војника 1944. Успели смо да детаљно реконструишемо историју ослобођења нашег града Панчева од стране 49. Гардијске дивизије под командом генерал-мајора Василија Маргелова, будућег генерала армије и легендарног команданта Ваздушно-десантних снага. Сада имамо нове доказе о огромном херојству совјетских војника и инжењера, који су у најтежим условима обновили тако важан објекат за нашу земљу. Надамо се да ће ови документи чинити основу нове обимне студије“, рекао је Ресановић.
Историја моста
- новембра 2021. године, прослављена је 75. годишњица обнове Панчевачког моста од стране совјетских војника.
Панчевачки мост, подигнут 1935. године, дигле су у ваздух српске трупе у ноћи 10. на 11. април 1941. да би зауставиле немачко напредовање на земљу. Заузврат, напуштајући Београд под ударима Црвене армије, нацисти су у јесен 1944. године поново дигли Панчевачки мост у ваздух, готово потпуно уништивши овај кључни објекат. Да би спречили обнову моста за кратко време, Немци су на дно Дунава избацили око 20 хиљада тона авио-бомби и граната, испуњавајући подводна минска поља блокадама бетонских и металних конструкција.
Године 1945. донета је одлука о обнови Панчевачког моста. Међутим, пре почетка грађевинских радова, дно реке је морало бити очишћено од мина. Први покушаји деминирања југословенских, румунских, мађарских и бугарских стручњака били су неуспешни, а затим су се југословенске власти обратиле СССР-у за помоћ. Савет министара Совјетског Савеза је одлуком од 27. септембра 1945. донео одлуку о пружању такве помоћи српском народу. Одлуком Савета министара за поправку моста створен је посебан одред који чине три железничка батаљона, бригада миноловаца Дунавске флотиле, као и 72 брода различите намене и депласмана. Обнову моста је надгледао генерал-потпуковник Владимир Головко, а за главног инжењера постављен је један од водећих совјетских градитеља моста Николај Колоколов. Инжењер Колоколов је развио план да се мост обнови за само годину дана, док су југословенски стручњаци веровали да ће за то бити потребно најмање три и по године.
Прави подвиг у чишћењу акваторија остварили су совјетски рониоци, од којих су многи погинули током опасног рада. Укупно су успели да извуку око 100 тона мина, граната, извуку на површину 6 хиљада тона бетонских и металних конструкција порушеног моста. Када рониоци нису имали довољно времена, подводни посао су преузели обични грађевинари који су без посебне опреме заронили до пет метара дубине. У Југославији су се дивили несебичности совјетских радника; када је један од радника пао са висине и погинуо, хиљаде Београђана је дошло на његову сахрану.
Кључну етапу радова - постављање металне конструкције дужине 160 метара на подупираче - посматрала је половина становништва српске престонице са обала Дунава. Срби су раднике дочекали повицима "Хвала Руси! Живео СССР!" Обнова Панчевачког моста завршена је 7. новембра 1946. године, на годишњицу Октобарске револуције, а званично отварање одржано је 29. новембра, у част Дана Југославије, уз учешће југословенског лидера Јосипа Броза Тита. У знак захвалности, мост је добио назив „Мост Црвене армије“.
Последњих деценија заборављена је трагична историја моста и његова улога у руско-српском пријатељству. Ове године први пут су одржане комеморативне манифестације у част рестаурације објекта.
Извор: ТАСС https://tass.ru/obschestvo/13818889
